Neka je dat jedan n-tostrani rogalj Vp1,p2,p3,…,pi jedna ravan α koja seče sve ivice roglja a ne sadrži njihov vrh. Skup svih tačaka datog roglja koje su sa iste strane ravni α sa koje je i vrh roglja, i u ravni α, naziva se n-tostrana piramida.

Visina bočne strane piramide koja polazi iz vrha piramide naziva se apotema i odgovara toj bočnoj strani. Ako je piramida pravilna to je apotema te piramide (sve apoteme su jednake)

 

Piramida je pravilna ako joj je osnova pravilan mnogougao i ako normala, postavljena kroz njen vrh na ravan osnove, prodire tu ravan kroz presek osa simetrija osnove. Ako je, međutim, ispunjen samo drugi uslov a osnova piramide nije pravilan mnogougao, tada kažemo da je piramida prava.

      Površina piramide se nalazi slično kao i površina prizme. Ako obeležimo površinu piramide sa P, površinu osnove sa B, a površinu omotača sa M, imaćemo P=B+M. Pod površinom omotača, kao i kod prizme, podrazumevamo zbir površina bočnih strana. Zapremina piramide je V=BH/3

 

 

Ravni preseci piramide i ravni

papalelan presek piramida

 

Presek piramide i ravni paralelene osnovi

Presek  piramide i ravni koja je paralelna bazi n-tostrane piramide  je n-tostrani mnogougao koji  je homotetičan n-tostranom mnogouglu u osnovi.

 

Animacija: Paralelan presek

 

 

Presek piramide i ravni normalne na  osnovu

Ravan koja je normalna na ravan osnove piramide sa piramidom gradi normalan presek koji može biti tačka, duž , trougao, četvorougao…

 

Animacija: Normalan presek na osnovu

normalan presek piramida
kos presek piramida

Presek piramide i ravni koja nije ni paralelena ni normalna na ravan osnove

Ravan koja nije normalna ni paralelna ravni osnove piramide sa piramidom ima kos presek.

 

Animacija : Kos presek 

Zarubljena piramida

 

 

Sem prizme i piramide, u stereometriji često srećemo i zarubljenu piramidu koja se dobija kada se piramida preseče nekom ravni paralelnom osnovi.

      Neka je data piramida VA1,A2,A3,…,A i neka je mnogougao B1,B2,B3,…,Bn jedan njen paralelni presek. Skup svih tačaka date piramide koje su između ravni mnogouglova A1,A2,A3,…,An i B1,B2,B3,…,Bn i tačaka koje pripadaju ovim mnogouglovima naziva se zarubljena piramida.

 Površina  zarubljene piramide se sastoji od dve osnove, koje su međusobno slični mnogouglovi i omotača. Kao i ranije pod površinom omotača ćemo podrazumevati zbir površina bočnih strana. Ako površinu zarubljene piramide označimo sa P, površine njenih osnova sa B1 i B2, a površinu omotača sa M, tada je P=B1+B2+M. Zapremina zarubjene pramide je

    

Povratak na stranu Stereometrija