Linearna  diferencne  jednačine  sa  kostantnim  koeficijentima

Pojam rekurzije potiče iz matematike i ima veliku primenu u programiranju. U matematičkom smislu rekurzija predstavlja definisanje problema uz pomoć samog tog problema. U matematici postoji veliki broj primera rekurzije, a najpoznatiji su Fibonačijevi brojevi koji se definišu na sledeći način: F(n) = F(n-1)+F(n-2).

Ovaj izraz znači da se n-ti fibonačijev broj izračunava kao zbir n-1-og i n-2-og fibonačijevog broja, koji se opet izračunavaju na isti način kao n-ti broj.

U matematici, diferencna jednačina je jednačina koja rekurzivno definiše niz ili multidimenzionalni red vrednosti, jednom kada je jedan ili više početnih uslova dato: svaki sledeći član niza ili reda je definisina kao funkcija prethodnih uslova.

Termin diferencna jednačina se ponekad  odnosi na specifičan tip rekurzivne relacije. Međutim, „diferencna jednačina“ se često odnosi na sve tipove rekurzivnih relacija.

Diferencne jednačine -tipovi

Ako  su \( f_k(n) \)  u  diferencnoj  jednačini  konstante,  onda  je  linearna  diferencna  jednačina  reda  k  sa  kostantnim  koeficijentima.

Ako  su  koeficijenti  označeni  sa    \(b_k\),  tada  je \(b_k a_{n+k}+b_{k-1} a_{n+k-1}+b_{0} a_{n}=F(n) \)  linearna  diferencna  jednačina  jednačina  reda  k  sa  konstantnim koeficijentima.  Odgovorajuća  homogena  diferencna  jednačina  je \( b_k a_{n+k}+b_{k-1} a_{n+k-1}+b_{0} a_{n}=0\).

za \( k=2 \),  b_2a_{n+2}+b_1a_{n+1}+b_0a_n=F(n) \) diferencna  jednačina  drugog reda  sa  konstantnim  koeficijentima.

za \( k=2 \),  \( b_2 a_{n+2}+b_1 a_{n+1}+b_0 a_n=0\)  homogena  diferencna  jednačina  drugog  reda  sa konstantnim  koeficijentima.

Rešenje  homoge nejednačine  tražimo  u  obliku \( a_n = λ^n \).  Otuda je  \(b_2λ^{n+2} + b_1λ^{n+1} + b_0λ^n =0 \) odakle je karakteristična  jednačina \( b_2λ^2 + b_1λ + b_0 = 0\):

Prema  rešenjima karakteristične jednačine razlikujemo  tri  slučaja:

  1. Neka su  rešenja  jednačine  realna  i  različita.  Tada  je  opšte rešenje  jednačine \( a_n = C_1λ_1^n +C_2λ_2^n \)
  2. Neka su rešenje  jednačine realna  i  jednaka,  tj., \(  λ_1 =  λ_2\). Tada  je  opšte  rešenje  jednačine  dato  sa  dato  sa \(a_n = C_1λ_1^n +C_2nλ_2^n \)
  3. Neka su  rešenja  jednačine  kompleksna,  tj., \(λ_{1,2} = α ± iβ = r(cos φ ± isin φ) \). Tada  je  opšte  rešenje jednačine  dato  sa  \(a_n=C_1\left(α + iβ  \right) ^n +C_2\left(α- iβ  \right)^n \) ili \(a_n = C_1 cos nφ + C_2 sin nφ \)